Balkanske Aktuelnosti 17/2018

Kao što se može zaključiti, Turska je iskoristivši uticaj Beograda nad bosanskim Srbima i uticaj Zagreba nad bosanskim Hrvatima pokušala uspostaviti stabilnost u BiH. Strategija Turske u ovom smeru bila je na pravom mestu i učinjena je u pravo vreme.

Balkanske Aktuelnosti 17/2018

Balkanske Aktuelnosti 17/2018

 

Od osnivanja Republike Turske do danas, Balkan je za Ankaru uvek predstavljao važan faktor u njenoj vanjskoj politici. Postoji niz zajedničkih tačaka koji povezuju Tursku i Balkan. Turska, koja je uvek bila veliki prijatelj Balkanu, osim sa Grčkom, danas poseduje izvrsne odnose sa svim zemljama u regionu. Politički odnosi Turske i polovine balkanskih zemalja su zasnovani na snažnim temeljima, dok druga polovina zemalja pokazuje političku volju kako bi se odnosi povećali na još veći nivo. Povremeno dođe do razmirica u odnosima sa nekim balkanskim zemljama zbog toga što zemlje regije žele osetiti snažnije ekonomsko prisustvo Turske.

Od 2002. godine Turska je ušla u bitnu socio- političku transformaciju. Taj proces je pratilo i povećanje bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika koji je Tursku, 2010. godine, uvrstio na 16. poziciju najvećih ekonomija sveta. Zahvaljujući ekonomskom uspehu i snažnoj političkoj stabilnosti, Turska je postala i samouverenija u svojoj vanjskoj politici. Turska, koja sa Balkanom, Bliskim istokom i Kavkazom posjeduje istorijske i teritorijalne veze, počela je da sledi proaktivnu politiku kako bi se u ovim regijama osigurali mir i stabilnost. Turski lideri, koji su počeli zagovarati međunarodni poredak koji bi bio zasnovan na pravdi, jednakosti i transparentnosti, Tursku više ne smatraju regionalnom, već globalnom silom. Na ovaj način su akteri turske vanjske politike počeli da slede viziju koja Tursku postavlja u centar međunarodnog sistema i koja ne dozvoljava da zemlja bude produžnica za ispunjenje interesa drugih zemalja. Razvoj i širenje prijateljstva sa susednim zemljama i posredništvo između sukobljenih susednih zemalja su postali dva glavna temelja turske vanjske politike. Koliko je Turska bila uspešna u ovome diskutovat će se u narednom periodu.

Kada je u pitanju Balkan, može se reći da se ova regija sa turskom vanjskom politikom upoznala 2009. godine. Postoje tri događaja koja su uslovljavala da Turska i pre ovoga datuma postane aktivna na Balkanu.

Kao prvo, 2001. godine u Makedoniji je došlo do etničkih sukoba na koje Turska nije ostala samo nemi posmatrač već je zauzela stav kojim je podržavala teritorijalni integritet Makedonije.

Kao drugo, u periodu od 2006-2007. godine tursko-rumunski odnosi su ostali pod uticajem ¨hladnog tuša¨. U okviru pružanja podrške Crnomorskoj strategiji SAD-a, Rumunija je, ignorišući turske interese, pokazala veliki entuzijazam prema ovoj regiji. Ova situacija je zasmetala Turskoj. Sa druge strane, Rumunija je bila jedina zemlja koja je Turskoj uputila zvaničan i pisani predlog da se Kiparskoj grčkoj strani odobri status posmatrača unutar Organizacije crnomorske ekonomske saradnje. Ankara je ovaj predlog ocijenila pogrešnim korakom Rumunije. Sve ove neprijatnosti prevaziđene su u martu 2008. godine kada je tadašnji predsednik Turske Abdullah Gul posjetio Rumuniju.

Status Kosova je bio treći faktor koji je 2000-tih godina zanimao Tursku. Kosovo je nezavisnost proglasilo 2008. godine i Turska je bila jedna od prvih zemalja koja je priznala ovu novu balkansku zemlju. Turska je od samog početka podržala stav Zapada kojeg je zauzimao prema Kosovu i kada je Zapad prihvatio da Kosovo postane nezavisno Turska je to priznala. Balkanski lobi, koji je integrisan u turski sistem, bio je drugi bitan faktor zbog čega je Turska priznala nezavisnost Kosova. Lobi, kojeg su formirali državljani Republike Turske balkanskog porekla bio je presudan kod turskih autoriteta i priznavanja nezavisnosti Kosova.

Nakon 2009. godine veliki broj direktnih ili indirektnih poteza koje je Turska učinila na Balkanu bio je povezan sa BiH. U cilju uspostavljanja stabilnosti u BiH, Ankara je prvo učinila korake koji će približiti Srbiju i BiH. Da bi bila uspešna u tome, Turska je prvo uspela popraviti postojeće odnose sa Beogradom. Nakon toga je započeta tradicija trilateralnih susreta tzv. ¨Trilateralni savetodavni sastanak¨, koji je održavan na nivou ministara spoljnih poslova Turske, Srbije i BiH. Sličan mehanizam formiran je i između Turske, Hrvatske i BiH. Na kraju su ovi susreti preneseni na nivo predsednika i nazvati ¨Trilateralni balkanski samit¨.

Kao što se može zaključiti, Turska je iskoristivši uticaj Beograda nad bosanskim Srbima i uticaj Zagreba nad bosanskim Hrvatima pokušala uspostaviti stabilnost u BiH. Strategija Turske u ovom smeru bila je na pravom mestu i učinjena je u pravo vreme. No, Turska nije uspela dobiti željeni rezultat u BiH, zbog toga što bosanski Srbi Tursku ne žele videti u BiH. Isti su Tursku osudili da se meša u unutrašnje poslove BiH i da se prema Balkanu odnosi sa imperijalističkim inspiracijama.

Ipak je činjenica da su inicijative Turske prema BiH uspeli približiti Tursku i Srbiju.

Da podsetimo, predsednik Recep Tayyip Erdogan je na poziv srpskog kolege Aleksandra Vučića posetio Srbiju u periodu od 9-11. oktobra 2017. Predsednik Erdogan je veličanstveno dočekan u Srbiji. Potpisani  sporazumi i izjave koje su date prilikom posete pokazali su da su Turska i Srbija započeli novi period bilateralnih odnosa koji će se vremenom preobratiti i u strateško partnerstvo.

Veoma je bitno da Turska, koja ulaže velike napore kako bi se uspostavio mir istočno i zapadno od nje, i od sada ulaže velike napore i pruži nesebičnu podršku reformama na Balkanu i političarima koji zagovaraju mir. Jedini pravi put da se zagarantuje napredak Balkana je da se poveća nivo demokratizacije i ekonomskog napretka u regiji.

Osim političke podrške, Turska treba povećati i svoje ekonomsko prisustvo na Balkanu i podstaći svoje biznismene da još više ulažu u ovu regiju. U okviru dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, Turska je uvek bila podrška balkanskim zemljama i kada je u pitanju njihovo članstvo u evro-atlantske institucije.

Kao poslednje, Turska politiku na Balkanu ne treba definisati samo preko jednog čoveka. Politička pozornica balkanskih zemalja je toliko podeljena da bi vođenje politike preko jednog čoveka bilo pogubno za Tursku. Turska treba biti sigurna da je politika koju sledi na Balkanu usmerena svim frakcijama i društvenim strukturama.

 



Povezane vesti