Balkanske Aktuelnosti 20/2018

Vučićeva poseta Turskoj odmah nakon Erdoganove posete Srbiji, koja je realizovana u oktobru prošle godine, potpisani sporazumi i date izjave pokazuju da se odnosi Turske i Srbije kreću u strateškom pravcu.

Balkanske Aktuelnosti 20/2018

Balkanske Aktuelnosti 20/2018

 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 6-7. maja obavio zvaničnu posetu Turskoj. Vučić je prisustvovao Tursko-srpskom poslovnom forumu u Istanbulu, a potom je doputovao u zvaničnu posetu Ankari. U okviru posete održan je prvi sastanak Veća visoke saradnje Turske i Srbije na nivou ministara i potpisano je šest sporazuma u različitim sferama.

Vučićeva poseta Turskoj odmah nakon Erdoganove posete Srbiji, koja je realizovana u oktobru prošle godine, potpisani sporazumi i date izjave pokazuju da se odnosi Turske i Srbije kreću u strateškom pravcu.

Turska je zemlja koja poseduje stratešku bitnost i koja se nalazi u jako spornoj geografskoj regiji. Od dana osnivanja do danas Turska je uvek posedovala snažne susede. Turska je uvek imala potrebu za očuvanjem stabilnosti kako na njenom istoku, tako i na zapadu i zbog toga je od dana kada je proglašena Republikom uvek sledila mirovnu politiku. U sadržaju mirovnih i prijateljskih sporazuma koji su kroz istoriju potpisali Turska i Srbija, Beograd je uvek bio u privilegovanom položaju. Iako su Ankara i Beograd jedni drugima pristupali sa dozom distance usled ideoloških podeljenosti koje je sa sobom doneo period Hladnog rata, uzajamno poštovanje i razumevanje je uvek gajeno i negovano.

Tadašnji Beograd nije bio samo prestonica današnje Srbije, već je bio glavni grad mnogo veće države u kojoj su živele mnogobrojne nacije. Kada su granice države čiji je Beograd bio prestonica dožijele traumatične promene, došlo je, neminovno, do talasanja i u odnosima između Ankare i Beograda. Odnosi između Ankare i Beograda jedno vreme su bili na najnižoj razini prvo zbog rata u BiH a potom i rata na Kosovu 1999. godine. Masakri i zločini koji su počinjeni nad bošnjacima za vreme rata u BiH (1992-1995) ostavili su dubok trag na Turke, koji se može osetiti i dan danas.

No, i pored svega, zahvaljujući čvrstim istorijskim temeljima, Ankara i Beograd su uvek uspeli da prevaziđu bilateralne krize. Čak šta više, i pored ¨nevidljivih zidova¨ i predrasuda koji postoje između turskog i srpskog naroda, odnosi dveju zemalja su kulminirali nakon svakog pada. Nepobitna je činjenica da je stav lidera dveju zemalja odigrao bitnu ulogu u ovom procesu. Odlučan stav današnjih lidera dveju zemalja, Recepa Tayyipa Erdogana i Aleksandra Vučića stvorili su potencijal da se odnosi između dve zemlje povećaju na nivo kakav ranije nije zabeležen.

Činjenica je da napori, koje su poslednjih 8 godina pokazali i Ankara i Beograd u cilju razvoja odnosa, zaslužuju sve pohvale. Bliskost Turske i Srbije pokazuje da se i najteži problemi među zemljama mogu rešiti samo ako postoji snažna politička volja. Ono što se može naučiti iz primera zbližavanja Ankare i Beograda je da klasična diplomatija danas ne daje rezultate koji se od nje očekuju. Kada se klasična diplomatija potpomogne ekonomskom i kada se lideri orijentišu na ojačanje ekonomskih veza, lako je riješiti međusobne sporove.

Dobrostojeći odnosi Ankare i Beograda su radosna vest za celi Balkan. Turska je jedna od retkih zemalja koja bez ikakvih interesa pridaje veliku bitnost očuvanju mira i stabilnosti na Balkanu. Saradnja Ankare i Beograda doprinosi utvrđivanju stabilnosti u mnogim delovima Balkanskog poluostrva, bilo to zahvaljujući njihovom bilateralnom saradnjom ili zajedničkim stavom kojeg zauzimaju u međunarodnim institucijama.

Turska želi biti prijatelj svim balkanskim zemljama. Najveći strateški interes Turske u regiji su trajni mir i stabilnost na Balkanu. Ako se u obzir uzme činjenica da je Turska okružena zemljama pogođenim sukobima i mnogim drugim neprijatnostima, onda je i otvaranje granica na zapadu Turske u prostor koji je siguran, velika prilika i za Tursku. No, činjenica je da Turska već 28 godina ne uspeva sebe da predstavi Balkanu. Ankara treba poraditi i na tome šta treba učiniti kako bi popravila imidž Turaka na Balkanu i kako bi se slomile predrasude prema njima.

EU je jedini akter koji poseduje dugoročnu strategiju za Balkan. Potrebno je da se sve zemlje Balkana kreću ka integraciji u evro-atlantske institucije. Jedna od tačaka sa kojom se Turska i EU u potpunosti slažu u poslednje vreme je činjenica da se u cilju očuvanja trajnog mira i stabilnosti, sve zemlje Balkana, trebaju postati članice Unije. No, EU, koja se poslednjih godina suočava sa internim podelama, sve više svoje probleme reflektuje na balkanske zemlje. Turska nema nameru da se na Balkanu takmiči sa EU. Svi koraci koje Turska preduzima na Balkanu ujedno se podudaraju i sa očekivanjima EU. Na primer, Turska je preuzela materijalni deo izgradnje ceste Sarajevo-Beograd. Ovo je projekat koji ide u prilog i EU koja se zalaže za rekonstrukciju i remont saobraćajnica na Balkanu.

Može se zaključiti da Turska EU ne smatra rivalom na Balkanu. Najveći uzrok hladnih odnosa Brisela i Ankare poslednjih godina je činjenica da Brisel i neke zemlje članice godinama prema Turskoj provode dvojne standarde. Turska je zemlja koja poseduje kapacitet da sama pronađe svoj put, prestiž i prosperitet. Turska je zemlja koja jako dobro zna šta hoće i šta želi. EU je ta koja ne zna šta želi. 28 različitih glasova se nikada ne može pretvoriti u jedan glas. Brisel se treba jasno i precizno izjasniti ukoliko mu je stvarno stalo do Turske. Možda upravo Balkan i zbližavanje Turske i Srbije podstaknu otvaranje nove stranice u odnosima Brisela i Ankare.



Povezane vesti