U procesu ka Mirovnoj operaciji na Kipru prednost je data diplomatiji

Turska, koja je prema međunarodnim sporazumima jedna od zemlja garantera na Kipru, prednost je dala diplomatskim aktivnostima sa liderima na Kipru za postizanje rešenja na ostrvu.

U procesu ka Mirovnoj operaciji na Kipru prednost je data diplomatiji

Turska, koja je prema međunarodnim sporazumima jedna od zemlja garantera na Kipru, prednost je dala diplomatskim aktivnostima sa liderima na Kipru za postizanje rešenja na ostrvu.

Na slikama se vidi jedan deo tenkova turskih oružanih snaga koji su učestvovali i Mirovnoj operaciji na Kipru.   

Turska, koja je prema međunarodnim sporazumima jedna od zemlja garantera na Kipru u okviru procesa koji je vodio ka realizaciji Mirovne operacije na Kipru prije 44 godine za uspostavljanje slobode, mira i prosperiteta kiparskog naroda, prednost je dala diplomatskim inicijativama sa liderima na Kipru za postizanje rešenja na ostrvu.

Mirovna operacija na Kipru, koja je od strane turskih vojnih snaga započeta 20. jula 1974 godine nakon što su diplomatske inicijative bile neuspešne, doprinela je uspostavljanju mira na ostrvu.

Stanje pre operacije na Kipru

Sporazumi iz Ciriha i Londona, koji su prihvaćeni od strane Turske i grčke 11. februara 1959 godine i koji je potpisan od strane Engleske i lidera dva naroda na ostrvu, zasnivao se na principima garancije Turske, Grčke i Engleske za nezavisnost, partnerstvo dva naroda na ostrvu, autonomiji na društvenom nivou.

Prema međunarodnim sporazumima osnovana je Republika Kipar zasnovana na partnerstvu dva naroda na ostrvu i prema sporazumu kiparski Turci i kiparski Grci su dobili ravnopravna politička prava i status.

Na drugoj strani, kiparska grčka strana je ostvarila brojne inicijative kako bi diskriminirala i izolirala kiparske Turke iz državnih institucija, okončala njihovo postojanje na ostrvu i realizovala politiku Enosisa tj. pripajanja Grčkoj.

Republika Kipar je prestala da postoji kada su kiparski Grci koristeći se silom jednostrano 1963 godine poništili ustav ove zemlje.

Naoružani kiparski Grci su sa ciljem ostvarivanje Enosisa uz podršku Grčke do 1974 godine vršili napade, ubistva, pritisak i nasilje nad kiparskim turskim narodom.

Proces zbog kojeg je operacija bila neizbežna

Nakon što su Kiparski Turci  udaljeni od uprave nad zajedničkoj državom, počele su se javljati i ozbiljne razlike u mišljenjima sa kiparskim Grcima.

 Razlike u mišljenjima među EOKA članovima, dovelo je sukobljavanja i rasta tenzija između Grčkog lidera Makariosa i nekadašnjih pripadnika vojne hunte EOK, koju su željeli da brzo postignu cilj .

Uz pomoć Grčke vojne hunte 15. jula 1974. godine lider EOK Nikos Sampson je izveo  kontrapuč protiv Makariosa kako bi ostrvo spojio sa Grčkom,  i na taj način direktno uticao na kiparski državni suverenitet i integritet.

Diplomatske inicijative prije izvođenja Mirovne operacije

Turska je 1960. godine, u okviru Garanterskog sporazuma, započela napore kao  se provele date odgovornosti.

U tom kontekstu su  17-18 jula 1974. godine u Londonu održani razgovori između Engleske i Turske.  Na ovom skupu je pozvana i Grčka strana koja je bila vođena od strane vojne hunte, i koja nije prihvatila da  prisustvuje ovim razgovorima.

Tadašnji premijer Turske Bulent Edževit je prilikom razgovora sa tadašnjim ministrom vanjskih poslova Engleske James Calaghenom predložio da obave zajedničku operaciju.

Nakon što je engleska strana negativno odgovorila na ovaj prijedlog, , pozivajući se na garanterski sporazum i imajući u vidu sigurnosti Turaka na ostrvu, Turska je 20 jula 1974. godine započela Mirovnu operaciju na Kipru.

Na ovaj način je spriječena aneksija Kipra od strane Grčke, i osigurano  bivstvovanje kiparskih Turaka.

Diplomatske inicijative su vođene i pre druge etape Mirovne operacije

Turska je 20. jula 1974. godine, sa Rezolucijom 353 Saveta bezbednosti UN-a Velikoj Britaniji i Grčkoj uputila apel da se ¨opet započnu pregovori kako bi se ponovno uspostavio mir¨.

Tri zemlje garanteri su nakon toga u periodu od 25-30. jula održale sastanke u Ženevi i ministri spoljnih poslova triju zemalja su 30. jula 1974. godine potpisali Ženevsku deklaraciju.

Potpisanom deklaracijom je naloženo da se pod hitno oslobode turske enklave koje su okupirane od strane Grčke i kiparskih Grka te da se nastave pregovori između ministara spoljnih poslova kako bi se očuvao mir na ostrvu i izgradio ponovni ustavni poredak.

Osim toga u deklaraciji je definisano postojanje dve autonomne uprave-zajednica kiparskih Turaka i zajednica kiparskih Grka.

U drugoj etapi konferencije, koja je počela 9. avgusta, Grčka je odbila sve predloge u vezi formiranja novog ustavnog poretka i kao preduslov za postizanje dogovora u vezi ustava postavila je povlačenje turskih jedinica.

Kada je Grčka izjavila da ¨isto kao što je bilo i 1960. neće prihvatiti nikakvo rešenje¨, konferencija je 14. avgusta okončana bez postizanja rešenja i počela je druga etapa Mirovne operacije na Kipru.

Operacija je uspešno završena i 13. februara 1975. formirana je Kiparska turska federalna država. Odlukom skupštine 15. novembra 1983. godine je formirana Turska Republika Severni Kipar (TRSK).



Povezane vesti